Svako od nas dođe na ovaj svet sa drugačije podeljenim kartama. Nekome je dato više snage, nekome više pameti, a ima i onih koji nisu te sreće. Ipak, ljubav prema prirodi je nešto univerzalno. Kada se jednom probudi u tebi, nijedna bolest, prepreka ili ograničenje ne može da je ugasi.
Kao klinac uvek sam najviše voleo filmove kad se neko izdigne iz svojih surovih početka. Tu mi se i rodilo verovanje da ono što nas određuje nisu naše polazne tačke, već način na koji igramo sa onim što nam je dato. Ljude sa hendikepom društvo često gura na ivicu, ignoriše ih, ako se usude da ih pogledaju posmatraju ih sa sažaljenjem, a retko kome padne na pamet uopšte da će učiniti nešto veliko. Ali povremeno se pojavi neko ko uzdrma sve naša uverenja o mogućem iz korena.
Nije lako kad se rodiš sa cerebralnom paralizom, bez nogu koje bi te nosile, bez tela koje bi te slušalo. Pored toga, Stephan Wampler, učinio je podvig dostojan Herkulesa. Odlučio je da se popne na jednu od najmonumentalnijih stena na svetu čuvenu El Capitan u Yosemite Nacionalnom Parku. Nema šta tu mnogo da se priča o ovoj legendarnoj steni, osim da je ozbiljan izazov i za najspremnije penjače na svetu.
Za šest dana, samo snagom ruku i srca koje nije znalo za granice, povukao se više od 20.000 puta. Zamislite da radite 20.000 zgibova, spavate na steni, a telo ne sluša uvek vaša najosnovnija naređenja. U jednom momentu leva ruka uopšte nije registrovala njegove komande. U par trenutaka nije mogao ni da priča koliko je njegovo telo bilo pod napadima. Ali nije se predao i nastavio je svoje uzdignuće.
O njegovom usponu snimljen je dokumentarac Wampler’s Ascent (2013). Napravljen je da bi se digla svest o ovoj bolesti i podigla sredstva za kamp prirode za decu sa ovim problemom. Kao mali je i sam išao i imao najlepše uspomene u prirodi pa je hteo i drugi to da iskuse. Ostaviću dole u komentaru link gde možete da gledate besplatno. Ako ga budete gledali mala napomena, plakanje je neizbežno i zagarantovano. Jer poenta ovog filma bar za mene nije samo u neverovatnom podvigu. Poruka je da ne koristimo naše početke, talente ili fizičke mogućnosti kao izgovor. Ovde se u suštini radi o odgovoru na nemoguće.
U svetu u kojem gomila genija nikad ne uradi ništa sa svojim darom, a mnogi atletski nadareni potroše najbolje godine uzalud, Stephen je pokazao da je snaga volje nešto sasvim drugo. Nešto ređe, čistije i vrednije.
A na kraju priče, koliko god aplauza on zaslužio, jedan jednako snažan mora da ide i njegovoj ženi. Kraljici koju bi svaki muškarac poželeo u životu. Temelj podrške koji je dokaz da velike stvari nikada nisu samo delo jedne osobe, već i onih koji stoje u tišini iza njih.