Filozofija planinarenja je večna borba sa samim sobom. Unutrašnji glas ti kaže: Što se mučiš? Ne moraš, ostani tu dole gde jesi. Da ga slušamo, nikada ne bismo dostigli najlepše vrhove i videli veličanstvenu lepotu koju priroda nudi. U tim početnim koracima mi biramo hrabrost da istrajemo. Hrabrost je potrebna i da istupiš i kažeš nešto kada drugi ne smeju, iako možda tvoj komfor bude ugrožen. Mi kao planinari navikli smo da budemo van komfora i tu zonu konstantno pomeramo.
Možda istupanjem rizikujemo nešto, ali opet kao planinari suočavamo se sa raznim rizicima u planini koje uvek uspešno savladamo. To mi daje nadu da kao građani ove države, imamo hrabrosti da se suprotstavimo svim lošim silama koje nas ugnjetavaju već predugo. Da, kao planinari, planinarski klubovi i pre svega solidarni ljudi, damo jasan i glasan stav. Možda time nećemo videti instant gratifikaciju, kao što ni uspon na planinu često ne otkriva dugo svoju lepotu, ali to nas ne sprečava da napravimo prvi korak.
Često se na mrežama hvalimo da smo posle određenih akcija pomerili svoje granice. Vreme je došlo da razumemo da pomeranje granica nije samo fizički akt, već mentalni, moralni i ljudski. To je mnogo bitnije. Pred nama sledi uspon na jednu ogromnu, surovu planinu. Stene su joj krušljive i vrlo je opasna. Ali svi smo u jednom trenutku pogledali neki vrh koji je delovao nesavladivo. Pored toga, krenuli smo zajedno, korak po korak, i uspeli. Nije bilo lako, ali vredelo je svaki naporni trenutak. U tim momentima rastemo najviše kao ljudi i gradimo mehanizme koji nam pomažu u daljem životu.
Do najlepših vrhova stižu samo oni najuporniji. Ta upornost isto važi i za promenu u društvu. Kao što Njegoš kaže “Borba je neprestana”. Na kraju, lepota na vrhu vredi svaki težak korak, kao i borba za bolje društvo. Velika podrška studentima, i nadam se da će više ljudi i organizacija u planinarskom svetu slediti njihov primer.
Planinarski pozdrav!
